Leto koje je promenilo sve: "Intonira se himna, a meni se plače"

Pomoćni trener u reprezentaciji Srbije i Denver Nagetsima Ognjen Stojaković, govorio je o jednom od najboljih košarkaša današnjice Nikoli Jokiću.

U intervjuu za "Mozzart sport" košarkaški stručnjak je otkrio koliki je zaista teret koji trostruki MVP NBA lige nosi na svojim plećima.

- On je već sada jedan od najboljih igrača koji su ikada igrali košarku. Često me to pitaju... Naravno, može. Moram da naglasim još jednom – jedan je od najboljih koji su ikada igrali košarku! Hajde da stavimo stvari na svoje mesto. Ovo sve ostalo je samo šlag na torti, da li će da bude malo više ili malo manje... Da li će biti malo bolji ili ne, nije više toliko ni bitno. Najvažnije je to što on i dalje želi da osvaja, da pobeđuje i to mu je jedino u fokusu - kaže Stojaković na "Mozzartsport" i nastavlja:

- To je velika odgovornost, ogromna. Nije to tako lako, kao što ljudi sa strane gledaju. Treba prvo da pomisle ljudi samo kako je to kada treba da igrate stalno u svom proseku, a Nikolin prosek je jako visok. Za njega ne postoji slobodno veče, a uz sve to moraš svaki put da izađeš i pobediš. Pomislite samo kako je to kada treba da uzmeš 20 šuteva, ali 20 dobrih šuteva, kada te svi čuvaju. A, da ne pominjem još sve one mali stvari koje moraš da radiš. Nije to nimalo lako.

Leto sa reprezentacijom Srbije koje je promenilo sve...

- Šta reći, to su posebne emocije. Sama pomisao da si na Olimpijskim igrama, pa prvo ti to probudi emocije. Nikad neću da zaboravim osećaj sa prve utakmice... Intonira se himna, a meni se plače. Tek onda postaneš svestan gde si došao, pa sve dalje. A, kada se sada podvučeš crtu i shvatiš šta smo uradili, dokle smo stigli... To je miks svih emocija, a možda najviše ponosa.

Sam Jokić je rekao da mu je poraz od Amerikanaca na Olimpijskim igrama najteži u karijeri.

- Treba da budemo ponosni. Mi smo svoje odradili. Nekada izgubiš... Ali treba da budemo ponosni. Igrali smo protiv jednog od najboljih timova ikada sastavljenih. Možda jedna lopta tamo ili ovamo, sada možemo da pričamo ili ’plačemo’ oko toga, ali bili smo tu.

Šta je zaista nedostajalo za pobedu?

- To je uvek posledica dve-tri stvari koje nismo odradili ranije, pa smo onda stigli do jedne ili dve. Po meni, razlog zašto sam, da tako kažem, ponosan na tu utakmicu jeste taj što mislim da nas oni nisu pobedili, nego da smo mi izgubili. Mi smo kontrolisali utakmicu sve vreme. Zvuči slično, ali je potpuno drugačije. Napravili smo neke dve-tri greške i izgubili smo. Ali, i dalje sam jako ponosan.

Nikola je jasno i glasno rekao da želi da Svetislav Pešić ostane.

- Saglasan sam potpuno. Iskreno, smatram da je kontinuitet jako važan. Mi smo mala zemlja, hteli mi to da priznamo ili ne, ali jesmo. Moramo da gradimo rezultate na kontinuitetu. Napravili smo odličnu bazu, takođe i ’re-brand’ našeg nacionalnog tima. Sada treba sve ostalo da gradimo na tome. Da nastavimo da rastemo i budemo još bolji. Zato sam potpuno saglasan sa tim da Pešić treba da ostane.

Kako je sarađivati sa Pešićem?

- Jedan od najboljih evropskih trenera svih vremena, osvojio je bukvalno sve što se može osvojiti. Samo biti na njegovim treninzima, slušati i upijati znanje od njega je velika stvar, malo i ’krasti’ neke njegove ideje, načine razmišljanja. To je donekle i luksuz u našoj profesiji.

Bilo je skeptičnih posle povratka Micića i Jokića, kako će se uklopiti nakon što su propustili Mundobasket.

- To je sada onaj delikatni deo trenerskog posla. Ali, Pešić ima ogromno iskustvo i znao je tačno šta treba da se radi. Na nama koji smo bili tu, bilo je da pomognemo da sve ’legne’ na svoje, pogotovo u tako kratkom vremenskom periodu. Svako od tih momaka ima neke određene navike iz svojih klubova i sredina. Veliki izazov i lepo iskustvo, lepa priča. Sa trenerske strane – pravi izazov.

Utakmica za bronzu?

- Bilo je mnogo važno da se odmori ekipa, da se povrati emotivna stabilnost, onda i fizička snaga. Odmor, psihološka priprema, fizičko uvođenje u utakmicu, to su tri najvažnije stvari. Vraćam se na ono od ranije, mi smo u Pariz došli sa ciljem, a cilj je bio da osvojimo medalju. Išli smo ka cilju i to je cela priča.

Slavlje o kome se pričalo nedeljama...

- Ne bih baš mogao mnogo da pričam o tom događaju, imam nekoliko ’rupa’. Ali, u suštini ono što se sećam bilo je super.

Bonus video:

(Espreso sport/Mozzartsport)